1

Bajram je sad u petak da li smo dužni klanjati i džummu?

Zahvala pripada Allahu, Jedinom, i neka se salavat i selam na posljednjeg Vjerovjesnika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe.
Imajući u vidu da nam je pristiglo mnoštvo pitanja da li je obavezno klanjati džuma namaz ako se zadesi na dan bajrama, tj. ako se u jednom danu spoje dva praznika, ramazanski ili kurban praznik (bajram) sa džumanskim sedmičnim praznikom (bajramom). Da li je obavezan klanjati džumu onaj ko je prisustvovao na bajram namazu, ili je dovoljno to što je klanjao bajram namaz, pa će umjesto džume klanjati podne? Da li će se učiti ezan za podne namaz u džamijama, ili ne? I druga pitanja koja su pristigla. Radi spomenutog, Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja izdaje sljedeću fetvu (odgovor):
Po ovom pitanju prenose se određene predaje od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum. Neke od tih predaja su:
Prva: Predaja Zejda b. Erkama, radijallahu anhu, da ga je Mu’avija b. Ebi-Sufijan, radijallahu anhuma, upitao: “Da li si prisustvovao sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da su se u jednom danu sastala dva bajrama?” Rekao je: “Da!” Zatim ga je upitao: “Kako je tada postupio?” “Klanjao je bajram, zatim je olakšao po pitanju džume i rekao: ‘Onaj ko želi da je klanja neka je klanja!'” – odgovori on.
Predaju su zabilježili Ahmed, Ebu-Davud, Nesai, Ibn-Madže, Darimi i Hakim u Mustedreku rekavši: “Ovaj hadis je vjerodostojnog lanca prenosilaca, ali ga Buhari i Muslim nisu zabilježili, a postoji i hadis po Muslimovim kriterijima koji ga podupire.” Sa njim se složio i Hafiz Zehebi, a Nevevi, rahimehullah, u Medžmu’u kaže: “Njegov lanac prenosilaca je dobar.”
Druga: Hadis po Muslimovim kriterijima – kojeg je spomenuo Hakim – je predaja Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Doista su vam se u današnjem danu sastala dva bajrama, pa za onog koji hoće dovoljan mu je bajram namaz i nije obavezan klanjati džumu, ali mi ćemo klanjati džumu.”
Predaju su zabilježili Hakim – kao što je prethodilo -, Ebu-Davud, Ibn-Madže, Ibn-Džarud, Bejheki i drugi.
Treća: Predaja Ibn-Omera, radijallahu anhuma, koji kaže: “Jednom prilikom su se zadesila dva bajrama u jednom danu za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je klanjao ljudima bajram namaz i rekao: ‘Onaj ko želi da prisustvuje na džumi neka prisustvuje, a onaj ko želi da izostane neka izostane!'”
Predaju je zabilježio Ibn-Madže, dok u verzi Taberanija u Mu’džemul-kebiru stoji: “Sastala su se dva bajrama za života Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ramazanski bajram i džuma namaz. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao im je bajram namaz a potom se licem okrenuo prema njima i rekao: ‘O ljudi, doista ste postigli dobro i zadesila vas je nagrada, ali mi ćemo ipak klanjati džumu. Onaj ko od vas želi da klanja džumu sa nama neka klanja, a onaj ko želi da se vrati svojoj porodici neka se vrati.'”
Četvrta: Predaja Ibn-Abbasa, radijallahu anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Danas su vam se sastala dva bajrama, pa onaj ko želi bajram namaz mu je dovoljan umjesto džume, a mi ćemo, inšallah, klanjati džumu.”
Predaju je zabilježio Ibn-Madže, a Busiri kaže: “Lanac prenosilca je vjerodostojan i sve ravije su pouzdane.”
Peta: Mursel predaja (prekinutog lanca) Zekvana b. Saliha koji je rakao: “Sastala su se dva bajrama za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dan džume i bajram namaz, pa je klanjao bajram a zatim se obratio ljudima i rekao: ‘Prisustvovali ste zikru i hajru, a mi ćemo danas klanjati džumu. Onaj kome je drago da sjedi – tj. u svojoj kući – neka sjedi, a onaj kome je drago da klanja džumu neka je klanja.'”
Predaju je zabilježio Bejheki u Es-sunenul-kubra.
Šesta: Predaja Ata b. Ebi-Rebbaha, rahimehullah, koji kaže: “Ibn-Zubejr, radijallahu anhuma, klanjao nam je bajram namaz, u danu džume, početkom dana (tj. nakon izlaska sunca), zatim smo došli na džuma namaz, ali on nije došao, te smo klanjali sami. Ibn-Abbas, radijallahu anhuma, u tom vremenu boravio je u Taifu, pa smo otišli kod njega i spomenuli kako je postupio Ibn-Zubejr, na što je on odgovorio: ‘Postupio je po sunnetu!'”
Predaju je zabilježio Ebu-Davud, a također i Ibn-Huzejme, ali sa malo drugačijom verzijom, na kraju koje stoji: “… Ibn-Zubejr reče: ‘Vidio sam Omera b. El-Hattaba da je ovako postupao kada bi se sastala dva bajrama'”
Sedma: Predaja koju su zabilježili Buhari u Sahihu i Malik u Muvetti od Ebu-Ubejde štićenika Ibn-Ezhera. Kaže Ebu-Ubejd: “Prisustvovao sam bajram namazu sa Osmanom b. Affanom, radijallahu anhu, na dan džume. Klanjao je bajram namaz prije hutbe (govora), a zaim se obratio prisutnima: ‘O ljudi, doista su vam se u ovom vašem danu sastala dva bajrama, pa onaj ko me je drago, od stanovnika Avalija (mjesto sa kraja Medine), da sačeka džumu neka sačeka, a onaj ko me je draže da se vrati svojoj porodici, neka se vrati, ja sam mu to dozvolio.'”
Osma: Predaja Alije b. Ebi-Taliba, radijallahu anhu, koji je rekao kada su se spojili bajram i džuma u jednom danu: “Onaj kome je drago da obavi džumu neka je obavi, a onaj kome je drago da sjedi neka sjedi.” Kaže Sufijan: “Tj. neka sjedi u svojoj kući.”
Predaju je zabilježio Abdur-Rezzak u Musannefu, a u sličnoj verziji i Ibn Ebi-Šejbe.
Na osnovu spomenutih predaja od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nekolicine njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum, i onoga što je zastupala velika većina islamskih učenjaka, Stalna komisija izdaje sljedeće propise:
Prvi: Onaj ko prisustvuje bajram namazu, kao vid olakšice, nije obavezan prisustvovati džumi, nego će klanjati podne namaz u podnevskom vremenu, ali mu je preče i bolje da prisustvuje džumi sa ljudima.
Drugi: Ta olakšica ne važi za onog koji ne prisustvuje bajram namazu, tako da sa njega nije spala obaveznost klanjanja džume, neko je dužan otići u džamiju i obaviti džuma namaz. Ako ne zatekne dovoljan broj klanjača, koji je uslov da bi džuma bila ispravna, klanjat će podne namaz.
Treći: Imam u džamiji u kojoj se inače obavlja džuma dužan je uspostaviti džuma namaz u tom danu, kako bi prisustvovali oni koji imaju želju da prisustvuju a i oni koji nisu klanjali bajram namaz. Ako bi se desilo da ne prisustvuje dovoljan broj klanjača koji je potreban za džumu, onda će klanjati podne namaz.
Četvrti: Onaj ko obavi bajram namaz i uzme za olakšanje da ne prisustvuje džuma namazu, obavezan je klanjati podne namaz nakon nastupa podne namaza, a nikako prije.
Peti: Nije propisano učiti ezan osim u džamiji u kojoj se klanja džuma namaz, tj. nije propisano učiti ezan za podne namaz tog dana.
Šesti: Mišljenje onih koji kažu da onaj koji obavi bajram namaz nije dužan obaviti ni džumu niti podne namaz tog dana – pogrešno je, islamski učenjaci su ga odbacili, ignorirali i opisali kao neispravno i čudno, jer je oprečno sunnetu i poziva na izostavljanje jedne od Allahovih strogih naredbi, bez jasnog dokaza. Velika je mogućnost da do onog koji je zastupao taj stav nisu došle predaje koje koje govore da onaj koji prisustvuje bajramu ima pravo da izostane sa džume, ali će klanjati podne namaz.
Allah, azze ve dželle, najbolje zna i neka je salavat i selam na našeg Vjerovjesnika Muhammeda, njegovu porodicu i sve plemenite ashabe.
Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja
U potpisu: Šejh Abdul-Aziz b. Abdullah Alu-Šejh, šejh Abdullah b. Abdur-Rahman el-Gudejan, šejh Bekr b. Abdullah Ebu-Zejd i šejh Salih b. Fevzan el-Fevzan.

Prijevod: Amir I. Smajić
Medina, 04. zul-hidždže, 1433 god.