Dva rekata koja brišu grijehe

Zahvala pripada Allahu, dželle še’nuh, Jednom i Jedinom. Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe.
Humran, rhm, prenosi od Osmana b. Affana, radijallahu anhu, da je uzeo abdest perući svoje organe po tri puta, a zatim rekao: “Vidio sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se isto ovako abdesti, a zatim je, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Ko se abdesti kao što sam se ja sada abdestio, a zatim ustane i klanja dva rekata, skrušeno bez nepotrebnog razmišljanja, biće mu oprošteno ono što je predhodilo od grijeha.’” Hadis su zabilježili imami Buhari (br. 159) i Muslim (br. 537) u dva Sahiha.
Slično je prenjeo Ebu Derda’a, radijallahu anhu, od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: “Ko se abdesti, pa upotpuni svoj abdest, zatim ustane i klanja dva ili četri rekata, skrušeno i lijepo čineći zikr, a zatim zatraži oprosta od Allaha, biće mu oprošteno.”
Hadis je zabilježio imam Ahmed u Musnedu (br. 26906) s dobrim (hasen) lancem prenosilaca. Svi prenosioci ovog hadisa su pouzdani osim Kesira et-Tufavijja, za kojeg je Ibnul-Kattan, rhm, rekao da je nepoznat, ali je Hafiz Ibn Hadžer, rhm, pobio tu tvrdnju i pojasnio da je poznat i pouzdan. (Vidi: Lisanul-mizan, 2/312)
Hafiz Ibn Hadžer, rhm, kaže: “Pod skrušenošću koja se spominje u hadisu misli se da čovjek ne razmišlja o onome što je u stanju da prekine od misli (vezanih za dunjaluk i sl.), a ono što čovjeka napada u namazu od strahova ili vesvesa, i nije u mogućnosti da to otkloni od sebe, ne ulazi pod spomenuto u hadisu i biva oprošteno klanjaču.” (Fethul-Bari, 1/341)
Slično njemu rekao je i imam Nevevi, rhm. (Vidi: El-Minhadž, 3/107)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi od Allahovog Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao Bilalu, radijallahu anhu, nakon sabah namaza: “O Bilale, obavjesti me o svome djelu u islamu za kojeg se najviše nadaš kod Allaha, jer sam, doista, čuo kuckanje tvojih nanula u džennetu?” Bilal, radijallahu anhu, reče: “Nisam uradio djelo, za koje se više nadam, od toga da se nikada nisam očistio za namaz, u bilo kojem satu, u noći ili danu, a da nisam sa tom čistoćom (abdestom) klanjao ono što mi je bilo propisano i olakšano da klanjam.”
Hadis su zabilježili imami Buhari (br. 1149) i Muslim (br. 6274) u dva Sahiha.
U drugoj predaji navodi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao Bilala, radijallahu anhu, kako ga je pretekao u Džennet i da je čuo zvuk njegovih nanula u Džennetu. Pa je Bilal, radijallahu anhu, rekao: “O Allahov Poslaniče, nisam nikada proučio ezan a da nisam klanjao dva rekata, niti me je ikada zadesila nužda a da se nisam abdestio nakon nje i klanjao dva rekata Allahu, Uzvišenom.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to reče: “Radi njih!”
Hadis su zabilježili Ahmed (br. 22427), Tirmizi (br. 3689), Ibn Huzejme (br. 1138) i Hakim (br. 5296) od Burejde b. el-Husajba, radijallahu anhu. Hadis je vjerodostojan kao što tvrde Tirmizi, Hakim, Albani i drugi. (Vidi: Ta’likur-ragib, 1/99)
Islamski učenjaci se razilaze po pitanju ovog namaza, da li je pritvrđeni sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili samo pohvalna radnja.
Imam Nevevi, rhm, je rekao: “U hadisu je podsticaj na obavljanje dva ili više rekata nakon abdesta i to je potvrđen sunnet od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.” (El-Minhadž, 1/107)
Hafiz El-‘Ajni, rhm, ističe: “Ovaj namaz je od pohvalnih radnji, osim kod šafijskih učenjaka koji kažu da je pritvrđeni sunnet.” (Šerhu Sunnen Ebi Davud, 1/286-287)
Ako bi čovjek, nakon abdesta, obavio obavezni namaz, ili tehijjetul-mesdžid, ili neki drugi od pritvrđenih namaza, ispunjavajući spomenute uslove u hadisu, postigao bi spomenutu nagradu, a Allah, dželle še’nuh, najbolje zna.
(Vidi: En-Nevevi, El-Minhadž, 1/107; Ibn Usejmin, Šerhul-mumti’a, 7/69)
hfz. prof. Amir Smajić
izvor: www.ehlus-sunne.ba