“Moj hidžab je bolji od tvog!”

Zanimljivo je da, otkad sam se pokrila, a tome ima više od 6 godina, nikada nisam dobila uvredljiv komentar zbog samog čina pokrivanja. Ali, zbog načina na koji nosim maramu, i uopće oblačenja – jesam. (Za sve radoznale duše koje zanima kako se pokrivam, imate napomenu na kraju teksta). Vjerovatno se sada pitate zašto je moje oblačenje zaslužilo komentare. Naime, radi se o veselim bojama, poznatijim kao “haram” boje, o čizmama sa potpeticom, koje žena kad obuje – automatski izludi kompletnu mušku populaciju, o diskretnoj šminci koju mogu nositi jedino iz razloga da bih muškarce navela na grijeh… Ironično, nisam ni znala kolika sam “zavodnica” i “bezobraznica” dok nisam stavila maramu na glavu.
Samim činom pokrivanja sam otkrila jedan novi svijet netolerancije, poznatiji kao: “Ako se ne pokrivaš k’o ja, nisi dovoljno dobra”. Nisu to bile samo riječi, bili su to i pogledi, ccc-kanja i slični neofirni načini koje ljudi koriste da vas osude. Najednom je “otkrivena” djevojka šlampavog izgleda postala predmetom ogovaranja. Pokrivanjem jedinog dijela koji dotad nije bio pokriven i zaokruživanjem propisa o oblačenju, djevojka je preko noći postala gora. Srećom, ne u očima bitnih ljudi, ali svejedno, djevojka zna da u očima nekih jeste i zna da nije jedina kojoj se to dogodilo. I, ne, ovaj tekst nije bajka o tome kako ste bolje od drugih samo jer ste se pokrile. Ne radi se o tome ko je bolji ili gori, radi se o tome da niko od nas nije kompetentan da o tome sudi.
Nedavno sam čak naletjela na izraz “sarajevska bula”. Logično, značenje izraza je negativno, jer strašna legenda kaže da u Sarajevu žive pokrivene muslimanke koje su previše savremene samim tim što su savremene i one će sad da iskvare sve te neiskvarene nesarajke zato što će i one poželjeti da budu savremene. Nije uopće bitno šta zapravo znači biti savremena, bitno je da se naširoko plasira da biti savremena, pod jedan, znači da nešto izvodiš s maramom, pod dva: da hoćeš da radiš, pod tri: da se nisi odrekla babovine (k’o svako “normalno žensko”). Šta će svi ti hudi muškarci i žene koji sami sebe smatraju neostvarenim ličnostima sada kada su “sarajevske bule” iznikle, ne samo u Sarajevu, nego na svakom koraku?
Ne znam kada smo postali takvi. Da li je tako uvijek bilo? Da li je moja nana u mladosti ogovarala vaše nane jer su njihove dimije bile “šarenije”? Šta nas to tjera da idemo do takvih banalnosti? Kako nekome ko živi u današnjem vremenu, pored toliko bitnijih stvari, prioritet može biti ogovarati pokrivanje neke sestre? Zašto se toliko sekiramo zbog drugih?
Nažalost, postavlja se još jedno ozbiljno pitanje: Zašto pokrivene žene smetaju muslimanima i muslimankama? Pošto mi volimo da se dijelimo i kategorišemo, i ptice na grani znaju da postoje “ovako” i “onako” pokrivene, pa tako i različite skupine kojima smetaju “ove” i “one”. Isto kao što postoje osobe koje bi po čitav dan komentarisale nečiju rozu maramu, postoje i osobe koje će komentarisati crnu. Ovi drugi su oni kojima je sve na svijetu normaaala, izuzev žene koja se obukla u crno. A sve smo kobajagi tolerantni i sve smo kul.
Osim arogancije koju uzgajamo, činjenica je da ne poznajemo dovoljno jedni druge. Bavimo se formom (tuđom), a ne radimo ništa na tome da stvarno upoznamo onu sestru koja je tom formom drugačija od nas. Ne želimo da drugi komentarišu naše pokrivanje, ali mi možemo komentarisati koga hoćemo. Zar to nije dvolično?
Svi koji uznemiravaju sestre zbog načina na koji su se pokrile trebaju konačno da shvate da se niko nije pokrio zarad ljudskog, nego Božijeg zadovoljstva. Fascinantno mi je što pojedinci misle da oni donose konačan sud, a još fascinantije što to čak rade na zabranjeni način, vođeni onom egocentričnom: “Nisi dovoljno dobra dok ja tako ne kažem”.
Ne govorim vam da trebate maramu nositi “ovako” ili “onako”, ne branim “ove” ili “one” – to nije poenta. Pokrivajte se onako kako vama odgovara i na način za koji smatrate da će Bog biti njime zadovoljan, ali nikada nemojte dozvoliti da vas marama učini arogantnima. Zapamtite, svaka od nas će odgovarati za sebe i svakoj od nas je naređeno još hejbet drugih stvari osim marame. Ne dozvolimo da nam životi i personalni razvoj svake od nas stanu na tom činu pokrivanja. Marama treba da nam bude podstrek da budemo bolje od onog što jesmo, a ne da zbog nje i načina na koji je nosimo mislimo da smo bolje od drugih.
Da nas Allah dž.š. sve uputi na Put kojim je Zadovoljan. Amin.
Obećana napomena za radoznale: Maramu nosim na jedan sasvim običan način na koji sam navikla i koji teško da ću ikad promijeniti, iz prostog razloga jer mi se ne da misliti kako mi izgleda luk sa novim stilom.
Tekst i slika: divithana.com