Nekad vam se desi kao da ste to već doživjeli? Pročitajte šta islam kaže na tu pojavu!

Pitanje: U razgovoru koji sam nedavno vodio o pojavi zvanoj “deja vu”, rekao sam da u islamu ne postoji takvo šta jer samo Svevišnji Allah zna ono što će se tek dogoditi. Sugovornik mi je naveo dio ajeta iz Kur’ana: “…a od onoga što On zna – drugi znaju samo onoliko koliko On želi…” Rekao sam da se to ne odnosi na budućnost… Međutim, on je spomenuo hadis o vrstama snova, od kojih je vrsta snova koji se ostvare onako kako su sanjani. Pa bih vas zamolio da mi odgovorite je li takozvani “deja vu” dozvoljen u islamu, zatim je li ikome, osim poslanicima, dato znanje o onome šta će se dogoditi u budućnosti i šta su, prema hadisu, istiniti snovi.
Odgovor: “Deja vu” je osećaj da je čovjek nešto o čemu se priča već doživio, da je nekog vidio, i tome slično. U svakodnevnom razgovoru može se dobiti “deja vu” osjećaj. Može se dogoditi da čovjek usnije san kojeg se ne sjeti odmah, a taj se njegov san ostvari, upravo onako kako ga je usnio i onda mu se čini da je određenu stvar već doživio, da je nekog sreo, vidio, i tako dalje. Allah, džellešanuhu, nije stvorio snove da bismo se njima bavili i na njima temeljili svoje ponašanje i životne odluke. Imam Muslim zabilježio je preko Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Tri su vrste snova: istiniti snovi, koji su radovijest od Allaha, zatim, snovi pomoću kojih šejtan unosi tugu u srce vjernika, i snovi koji dolaze uslijed razmišljanja o nečemu.” Iz navedenog hadisa islamski učenjaci zaključuju da je Allah, džellešanuhu, stvorio snove, između ostalog, da budu radovijest čovjeku, upozorenje zbog činjenja određenog grijeha i da budu kušnja zbog tuge koju šejtan unosi u srce vjernika. Dio ajeta na koji se vaš sugovornik pozvao: “…a od onoga što On zna – drugi znaju samo onoliko koliko On želi…” (El-Bekara, 255) prvak mufesira Ibn Džerir et-Taberi, rahimehullah, ovako je protumačio: “…i ovaj ajet znači da Allah, džellešanuhu, sve zna i da Mu ništa nije skriveno, te da samo Allah sve obuhvata i da drugi znaju samo ono šta im dozvoli da znaju, čemu ih On pouči. Kao da je Allah, džellešanuhu, rekao: ‘Ako se ibadet ne može činiti onome ko ne zna, zar se onda ibadet može činiti kipovima, koji su mrtva materija? Robujte isključivo Svevišnjem Allahu, Koji Svojim znanjem sve obuhvata, Koji apsolutno sve zna i Kojem ništa, ni bezazleno ni golemo, nije skriveno.’” Ibn Kesir, rahimehullah, kaže: “Allahove, džellešanuhu, riječi: ‘…a od onoga što On zna – drugi znaju samo onoliko koliko On želi…’ znače: drugi mogu saznati samo onoliko koliko im Allah, džellešanuhu, dozvoli da saznaju, a moguće je da je značenje: drugi mogu saznati o Allahovom Biću i Njegovim svojstvima samo onoliko koliko im On dopusti…” Samo je poslanicima dato nešto od gajba, onoga što će se dogoditi u budućnosti. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, najbolji Allahov rob, nije poznavao budućnost: “Reci: ‘Ja ne mogu ni samom sebi neku korist pribaviti, ni od sebe kakvu štetu otkloniti; biva onako kako Allah hoće. A da znam pronicati u tajne, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene…’” (El-E‘raf, 188). Tu su i Božije riječi: “On tajne zna i On tajne Svoje ne otkriva nikome, osim onome koga On za poslanika odabere…” (El-Džinn, 26, 27). Komentatori Kur’ana kažu da se izraz “poslanik”, spomenut u ajetu, odnosi na izaslanika koji prenosi objavu. Allahu, sačuvaj nas od poskliznuća, u riječima i djelima! Ti si Znalac svih tajni i Ti si pokrovitelj uspjeha!
Odgovorio: Abdurrahman Kuduzović