Pročitaj, pa proslijedi mužu: Pismo jedne mame svim muškarcima!

Britanka Nikol Bon odlučila je da se otvorenim pismom obrati svim muževima koji nemaju razumijevanja za sve ono što njihove ljepše polovine urade u toku jednog dana, piše portal yumama.com.

Naime, ova tridesetčetvorogodišnja mama iz Londona pokrenula je blog pod nazivom “Mama napada” u kome opisuje svakodnevne situacije i događaje sa kojima se suočava prilikom podizanja četrnaestomjesečne djevojčice Popi.

Jedan tekst posvetila je svim “prezaposlenim” očevima, koji misle da je njihov posao prezahtjevan, a kako bi konačno shvatili kako izgledaju dani njihovih žena i kako bi se uključlili u odgajanje djece.

“Dragi babo koji se ne mučiš sa postporođajnim kilogramima, kao prvo, čestitam ti na novoj životnoj ulozi. Bebica sigurno liči na tebe i sigurno si preponosan! Nego, ostavimo to po strani. Vrijeme je da ti i ja obavimo ovaj mali razgovor!

Priča se da baš i ne “petljaš” mnogo oko bebe. Govore i da noću nosiš čepove za uši kako bi ustao odmoran i da očekuješ toplu večeru kada se vratiš sa posla.

Kažu da si izjavio da je majka tvog djeteta ustvari na nekoj vrsti godišnjeg odmora koji je ispunjen gledanjem televizije, kupovinom i dugim jutarnjim ispijanjem kahve. Dok ti, sa druge strane ne stižeš da uradiš ništa od dnevnih kućnih obaveza, jer si prezauzet zarađivanjem za pelene.

E pa, ovako stoje stvari: ne samo da nisi u pravu, nego si i prilično sebičan!

Svako jutro se probudiš poslije prespavane čitave noći, vjerovatno stigneš i da se istuširaš i da doručkuješ, zatim uskočiš u svoj auto i odeš na posao. Tokom dana komuniciraš sa odraslima, stigneš da popiješ kafu i ručaš. Koristiš mozak, imaš čak i vremena za razmišljanje i najvažnije, imaš i slobodu.

Za to vrijeme, nekoliko kilometara dalje, tvoja druga polovina šeta kućom kao zombi nakon što je odspavala čitava dva sata tokom noći. Nije još uvijek doručkovala, a popila je čak dva gutljaja čaja, koji sada stoji na stolu zaboravljen i hladan. Upravo je dojila (ponovo) i, pošto se beba smirila i zaspala, pokušaće da otrči do kupatila i da se istušira.

Upravo je našamponirala kosu (prvi put poslije nekoliko dana), a onda je beba počela da plače. Kako ne može da ignoriše plač, ona mokra izlazi iz kade i upravo trči da utješi vaše dijete. Zaboravlja na tuširanje, i ostatak dana provodi češući glavu na kojoj je ostalo sapunice.

Konačno, mališan je ponovo zaspao. Šta prije da uradi? Ima toliko toga! Pranje, čišćenje, prodavnica, ručak?

“Počeću sa oblačenjem” – je prva njena misao jer je shvatila da je i dalje umotana u peškir sa polumokrom kosom.

Trči u sobu da se obuče, a na šporet stavlja vodu i još jednom pokušava da skuva i popije čaj. I taman kada je krenula da uzme gutljaj, beba je zaplakala. “Nemoj da plačeš, molim te, nemoj da plačeš!”, moli se u sebi, ali uzalud, beba je ponovo budna. Šta je sada? Šta joj treba? Da li joj je toplo? Hladno? Ne… čekaj, sisa prst – sigurno je gladna – ponovo!

Sljedećih sat vremena prolazi u dojenju. I presvlačenju. Vidiš? Veoma teško za izdržati, veoma iscrpljujuće i stresno, ponekada čak i bolno.

Nakon dugog hranjena, beba je zadremala. “Moram da jedem”, pomislila je, iponovo pokušava da se istušira, prije nego što prezalogaji nešto.

Popodne, nakon što je na brzinu pojela kornfleks, tvoja žena izlazi na kahvuu sa prijateljicama. Sigurna sam da zamišljaš žene koje se kikoću i jedu kolače.

Ali, ona zapravo neće imati vremena čak ni da sjedi malo duže, jer vrlo brzo mora da krene nazad jer vaše dijete mora ponovo da jede. A i na putu do kafića se ukakilo i potrebno mu je hitno presvlačenje (što je i bio razlog bebinog plača i nervoze sve vrijeme dok je vozila). Konačno, kada se našla sa svojim, jednako iscrpljenim drugaricama, nije bilo mnogo kikotanja, samo priče o pelenama i dojenju.

Kada su stigli kući i pošto je nahranila tvoju bebu, mališan je konačno zaspao, a to je pokušala i tvoje žena. Ali ne može da zaspi. Grize je savjest jer toliko toga ima da se uradi po kući, a i shvata da ti treba uskoro da dođeš i da očekuješ toplu večeru, a da nije ništa kupila od namirnica.

Očigledno sam navodila samo jednu, težu stranu dana tvoje ljepše polovine, namjerno ti nisam opisala kako izgleda njeno maženje sa bebom, kako bi bio skoncentrisan samo na prethodno napisano. U svakom slučaju, nadam se da ti je ovo pismo pomoglo da shvatiš da tvoja žena upravo prolazi kroz pravi mali pakao i da joj je potrebna TVOJA pomoć.

Tako da, noćas, kada stigneš kući sa posla, možda bi mogao da uzmeš malo bebu, a njoj predložiš da legne i odrijema. Možda bi mogao čak i da joj napraviš ukusan i zdrav obrok i kažeš joj koliko je nevjerovatna.

I da, da li bi molim te mogao noćas da ne staviš čepove u uši i promeniš djetetu pelenu kada se probudi u pola noći?

Hvala na pažnji!”

Akos.ba