Vejsel Karani r.a.- Čovjek čiji je dolazak najavio Poslanik a.s.

Uvejs (b. Amir) el-Kareni, r.a., kod nas poznat kao ‘Vejsel Karani’, za vrijeme Allahovog Poslanika, s.a.v.s., postao je musliman, ali Poslanika, a.s., nije uspio vidjeti.
Ovaj mubarek insan iz sela Karen, iz Jemena, bio je jedan od velikih i posebnih Allahovih evlija. U rodnom kraju je čuvao kamile (čoban) i to za malu nadnicu. Vodio je jako skroman i povučen život. Bio je strpljivi siromah koji je mnogo ibadetio. Onaj je od prvaka zahida (asketa) i muttekija (bogobojaznih).U mnogim hadis-i šerifima koji su zabilježeni u vjerodostojnim zbirkama poput Muslimovog Sahiha i drugih pouzdanih izvora, hazreti Uvejs, r.a., se spominje kao najhairniji(najbolji) od tabiîna – tj. prve generacije iza plemenitih ashaba.
Tako je ostao i dan- danas, jako hvaljen.
Iako je prihvatio islam još za života Pejgambera, s.a.v.s., i izgarao u želji za njim, Vejsel Karani, r.a., nije mogao ostaviti majku usamljenu i napustiti Jemen. Prema pouzdanoj predaji iz Sahih-i Muslima, Pejgamber, s.a.v.s., je ovako rekao za Uvejsa Karenija:
„Doći će vam neko iz Jemena po imenu Uvejs. U Jemenu nema nikoga osim majke. Imao je jaku bolest. Molio je Allaha, pa mu je Allah bolest otklonio. Od bolesti je samo ostao trag veličine dirhema. Ko ga od vas sretne neka traži od njeg dovu za oprost od grijeha.“

Omer ibn Hattab. Iako je prošlo mnogo vremena, Omer nije zaboravio Poslanikove riječi –  da ako sretne Uvejsa, zamoli ga da zatraži oprosta za njega. Iz povijesti islama saznajemo da je došlo do susreta između Omera i Uvejsa, 23. godine po Hidžri u vrijeme hadžskih blagdana. O tome govori sljedeća predaja: ”Halifa Omer ibn Hattab je 23. godine po Hidžri obavljao hadž tokom kojeg je tražio čovjeka s kojim je želio da se susretne. Popeo se Omer, r.a., na vrh brda i odozgo gledajući sve hodočasnike glasno povikao: – O hadžije iz Jemena, nalazi li se među vama čovjek po imenu Uvejs? Nakon što su čuli halifin povik, podigao se starac duge brade, iz Karena, te rekao: – Vođo pravovjernih, mnogo se raspituješ za tog Uvejsa. Među nama nema nikog osim mog bratića kojeg tako zovu. Ja sam mu amidža, a on, naš Uvejs je beznačajan i bezvrijedan među nama, nepoznat i najsiromašniji da nije vrijedan da ti ga spominjemo. Omer, r.a., je ušutio a zatim upitao: – O starče, gdje ti je taj bratić o kojem govoriš? Ovaj odgovori: – On je sa nama u Mekki, ali on čuva naše kamile u blizini Arefata. Halifa Omer i h. Alija uzjahaše svoje jahalice i uputiše se ka Arefatu da ga traže. Našli su ga u pohabanoj odjeći kako klanja pod jednim stablom. Osjetivši njihovo prisustvo, Uvejs završi namaz. Njih dvojica mu nazvaše selam a on im odvrati na selam. Omer ga upita: – Ko si ti?, a on odgovori: – Ja sam Abdullah – Allahov rob, pripadnik Muhammedovog ummmeta. – Znamo da su svi na nebesima i na Zemlji Allahovi robovi, ali mi te zaklinjemo da nam kažeš ime kojim te je majka nazvala, rekoše mu njih dvojica.  – Ja sam Uvejs ibn Abdullah, šta vas dvojica želite od mene?, on reče. Omer, r.a., tada uzviknu i reče mu: – Neophodno je da nam pokažeš mjesto ispod tvog lijevog ramena. Poslanik, a.s., nam te je opisao, i na tebi smo primjetili ta svojstva, pa nam pokaži bijeli sjajni biljeg ispod tvog lijevog ramena o kojem nam je Poslanik govorio, da se uvjerimo da si to, doista, ti. Uvejs im tada pokaza dio ispod svog lijevog ramena, a njih dvojica kada su ugledali biljeg, natjecali su se ko će ga prvi zagrliti i tada mu rekoše: – O Uvejse, naš Poslanik nam je naredio da ti prenesemo selam od njega, i naredio nam je da te zamolimo da za nas tražiš oprosta, jer nam je Poslanik rekao da ćeš ti biti prvak među tabi’inima – onima koji su došli nakon ashaba – i da ćeš se zauzimati za mnoge na Sudnjem danu. Uvejs im reče: – Nisam to ja, to je neko drugi, vi ste mene zamijenili s nekim. Ja ne molim Boga nikakvom posebnom dovom ni za sebe, ni za bilo koga drugog od sinova Ademovih. Moja dova je za sve vjernike, muslimane i muslimanke, i one na kopnu i one na moru, kao i one u tmini noći i one  danju. Ali, ko ste vas dvojica? Alija, r.a., mu odgovori: – Ovo je Omer ibn Hattab, a ja sam Alija ibn Ebi Talib. Uvejs skoči na noge od iznenađenja i radosti, a zatim ih upita: – Zar da ja ovakav tražim oprosta za vas? Oni mu rekoše:  – Da, nama je to potrebno, pa uputi posebno dovu za nas. Uvejs je podigao glavu i Allaha zamolio dovom za njih dvojicu. Omer, r.a., tada uzjaha konja i reče Uvejsu: – Ostani tu dok ja odem u Mekku i donesem ti dio svoje opskrbe i odjeće, jer vidim da ti je odjeća stara i pohabana. Sutra ćemo se, ako Bog da, naći na istom mjestu. Uvejs halifi reče: – O vođo pravovjernih, sastanka između mene i tebe neće biti, a niti se od danas poznajemo. Šta ću uraditi s nafakom i odjećom, kada ću svoje zakrpljene sandale poderati, četiri dirhema koja sam zaradio čuvajući deve, šta mislite kada ću ih potrošiti. O vođo pravovjernih, idite vi svojim  putem a ja ću svojim. Tako Uvejs ode goneći kamile pred sobom, a Omer, r.a., i h. Alija su gledali za njim sve dok ga nisu izgubili iz vida. Potom se njih dvojica uputiše ka Mekki.“

Uzevši njegovu dovu,hazreti Omer mu je iskazao veliko poštovanje i lijepo ga dočekao. Kada je hazreti Omer čuo da Vejsel Karani odlazi za Kufu, napisao je njihovom valiji (namjesniku) pismo da se pobrine o njemu.
Uvejs, r.a., je ipak zatražio garanciju da će tamo živjeti kao i svaki obični pojedinac iz tog grada. Tek nakon dobijanja takve saglasnosti, otišao je u Kufu. Tamo je vodio usamljen i skroman život. Postao je šehid u hazreti Alijevim redovima u bici na Siffinu.

Vejsel Karani
Za Reusla sazna, srcem zavolje
Iz Jemena ašik, Vejsel Karani.

O Resulu on je stalno mislio
Pejgambersku ruku, ljubit želio.

Od majke je izun, on zatražio
Onda se na put Resul spremio.

Salavate putem, on je učio

On ne nađe svog dragog Resula
Iz oka mu suza iz žalosti kanu.

Ako želiš brate ti musliman biti
Resula ti moras, ko on voljeti.

U Dzennetu Vejsel, sad se raduje
Sa Resulom svojim, tamo stalno je.

U Dzennetu komšija nek nam bude
Iz Jemena sretnog Vejsel Karani.

Ako želiš fehmi, ti Resula vidit
Salavate s aškom, na njeg donosi .